Sigma receptori σ1 i σ2 vezuju ligande kao što su 4-PPBP,[1] SA 4503, ditolilgvanidin, dimetiltriptamin[2] i siramesin.[3]
Za sigma receptori se nekad mislilo da su tip opioidnih receptora, zato što d stereoizomeri benzomorfanske klase opioidnih lekova ne deluju na μ, κ, i δ receptore, a umanjuju kašalj. Međutim, rezultati farmakoloških testiranja su pokazali da se sigma receptori aktiviraju lekovima koji su potpuno nevezani sa opioidima, i da je njihova funkcija nije srodna sa funkcijom opioidnih receptora. Na primer, fenciklidin (PCP) i antipsihotik haloperidol mogu da interaguju sa ovim receptorom. Ova dva leka nemaju hemijske sličnosti sa opioidima.
Kad je σ1 receptor bio izolovan i kloniran, utvrđeno je da nema strukturne sličnosti sa opioidnim receptora. Iz tog razloga je on označen kao zasebna klasa receptora.
