Magnezijum oksid

Magnezijum oksid
	Magnezijum oksid
Identifikacija
CAS registarski broj	1309-48-4
PubChem	14792
ChEMBL	CHEMBL1200572
RTECS registarski broj toksičnosti	OM3850000
ATC code	A02AA02,A06AD02, A12CC10
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	O=[Mg]
InChI
	InChI=1S/Mg.O ; Kod: CPLXHLVBOLITMK-UHFFFAOYSA-N
Svojstva
Molekulska formula	MgO
Molarna masa	40,3044 g/mol
Agregatno stanje	čvrsto (bijeli prah)
Miris	bez mirisa
Gustina	3,58 g/cm³
Tačka topljenja	2852 °C, 3125 K, 5166 °F
Tačka ključanja	3600 °C, 3873 K, 6512 °F
Rastvorljivost u vodi	0,0086 g/100 mL (30 °C)
Rastvorljivost	Rastvoran u kiselinama, amonijaku ; nerastvoran u alkoholu
pKa	10,3
Energijska barijera	7,8 eV
Toplotna provodljivost	45–60 W·m−1·K−1
Indeks prelamanja (nD)	1,736
Struktura
Kristalna rešetka/struktura	Halit (kubni), cF8
Kristalografska grupa	Fm3m, No. 225
Geometrija molekula	Oktaedarna (Mg2+); oktaedarna (O2–)
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298	−602 kJ·mol−1
Standardna molarna entropija So298	27 J·mol−1·K−1
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)	ICSC 0504
EU-indeks	Nije na listi
Opasnost u toku rada	Groznica metalnog dima, Iritant
NFPA 704	0 1 0
R-oznake	R36, R37, R38
Tačka paljenja	Nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Magnezijum sulfid
Drugi katjoni	Berilijum oksid; Kalcijum oksid; Stroncijum oksid; Barijum oksid
Srodna jedinjenja	Magnezijum hidroksid; Magnezijum nitrid
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Magnezijum oksid (Mg O), je beli prah. Njegova temperatura topljenja iznosi oko 2.800 °C, a na višoj temperaturi on sublimuje. Na temperaturi do 900 °C lako se rastvara u kiselinama i veooma brzo prelazi u magnezijum hidroksid koji je veoma jaka baza. Posle prženja on postaje neaktivan.^[7]^[8]

Magnezijum oksid se u prirodi javlja kao mineral periklaz. Dobija se paljenjem magnezijuma ili prženjem magnezita (magnezijum karbonata) ili dolomita (usled prženja dolomita nastaje i kalcijum oksid). Koristi se za pravljenje cementa, posuđa. Koristi se i u medicini kao lek za trovanje i na prekiselost. Takođe se koristi i u bibliotekarstvu za zaštitu knjiga.

Reference

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit
↑ Taurian, O.E.; Springborg, M.; Christensen, N.E. (1985). „Self-consistent electronic structures of MgO and SrO”. Solid State Communications 55 (4): 351-5. Bibcode 1985SSCom..55..351T. DOI:10.1016/0038-1098(85)90622-2. Arhivirano iz originala na datum 2016-03-03. Pristupljeno 2014-03-30.
↑ Application of magnesium compounds to insulating heat-conductive fillers Arhivirano 2013-12-30 na Wayback Machine-u. konoshima.co.jp
↑ ^6,0 ^6,1 Zumdahl, Steven S. (2009). Chemical Principles (6th izd.). Houghton Mifflin Company. str. A22. ISBN 0-618-94690-X.
↑ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
↑ Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.