Ралф Стајнман

Ралф Стајнман
Ралф Стајнман
	Ралф Стајнман
Лични подаци
Датум рођења	14. јануар 1943.
Место рођења	Монтреал, Квебек, Канада
Датум смрти	30. септембар 2011. (68 год.)
Место смрти	Менхетн, Њујорк, САД
Пребивалиште	Канада; САД
Образовање	Универзитет Харвард
Научни рад
Поље	Имунологија, Ћелијска биологија
Институција	Универзитет Рокфелер Њујорк
Познат по	Открићу дендритичних ћелија и њихове улоге у адаптивном имунитету
Награде	Нобелова награда за медицину
	Нобелову награду је добио заједно са Жилом Хофманом и Брусом Бојтлером за истраживања у области имунског система

Ралф Стајнман (Монтреал, 14. јануар 1943 — 30. септембар 2011) је био канадски имунолог и ћелијски биолог на Рокфелеровом Универзитету, који је 1973. осмислио термин дендритске ћелије, док је радио као постдипломац у лабораторији Занвил А Кон, на Рокфелер универзитету и добитник Нобелове награде за физиологију или медицину за 2011.^[1]

Живот

Ралф Стајнман је рођен (14. јануара 1943) у болници краљице Викторије у Монтреалу, Канада, као друго од четворо деце, у породици јеврејских имиграната Ирвина Стајнмана и Нети Стајнман (рођене 1917).^[2]^[3]^[4]^[5] Убрзо након његовог рођења породица се преселила у Шербрук (Квебек), где је његов отац отворио продавницу одеће. У њој је Ралф са браћом Симором и Марком и сестром Џони, радио викендом помажући оцу и мајци.^[6]

Основно образовање стекао је Шербруку. Дипломирао је 1963. на Универзитету Макгил, а докторирао 1968. у Медицинској школи на Харварду. Након проласка кроз обавезну лекарску праксу у Масачусетској Главној болници током 1970. Стајнман започиње свој рад и истраживања у лабораторији за физиологију ћелија и имунологију, на Универзитету Рокфелер. Следе нова унапређења и звања: 1972. вишег предавача, 1976. ванредни професор и 1988. професор, Да би 1998. Стајнман био именован за директора Центра за имунолошка истраживања и имунопатологију „Кристофер Браун”.

Нажалост, Стајнман је умро 30. септембра, 2011, само неколико сати пре званичног објављивања да је један од три добитника Нобелове награде за физиологију или медицину за 2011. Додела ове награде тиме је постала коначно и највеће признање Стајнману за његово животно дело. Сахрањен је на гробљу у Њујорку. Сахрани (у кругу породице) су поред његове мајке (92) и сестре, присуствовали његов син Адам, ћерке Алексеја и Лесли и његова три унука.^[7]

Допринос науци

Стајнманов најзначајнији допринос науци је откриће функција дендритских ћелија имунског система и других компоненти имунског система које су у стању да спрече појаву инфекције и других заразних болести. За ово и друга открића у имунологију Ралфу Стајнману је заједно са Брусом Бојтлером и Жилом Офманом додељена Нобелова награда за физиологију или медицину за 2011.

Нажалос Стајнман је преминуо 30. септембра у 68, не примивши ово велико признање. Он је четири године пре смрти оболео од рака панкреаса и његов живот је продужен управо захваљујући његовим открићима. Наиме он је користећи комбинацију оперативног лечења, стандардне хемотерапије и имунотерапију експерименталним дендритичним-ћелијама које је сам произвео. Иако се Нобелова награда не додељује постхумно, Нобелов комитет је најавио да награду неће преименовати, јер одбор није знао за Стајнманову смрт све до доношења одлуке.

Стајнманова ћерка, Алексис Стајнман, о допринос науци, свог оца овако каже;

„

„Он је цео свој живот посветио свом раду и својој породици, и додела награде за њега ће бити велика и истинска част... Ралфово истраживање је поставио темељ за бројне открића у критично важној области имунологије, и то је довело до нових иновативних приступа и начина којима се односимо према раку, заразним болестима и поремећајима имунског система”

”

Стајнманова рана истраживање, спроведена у сарадњи са покојним Занвил Коном у Институту Рокфелер, почела су као покушај да се објасни функција примарних белих ћелија имунског система — великог „прождрљивог” макрофага и специфичних лимфоцита, који функционишу на различите начине како би са лица места, уклонили и уништили заразне микроорганизама и туморске ћелије.^[8]

Својим истраживањима у имунологији, Стајнманово откриће дендритских ћелије створило је терапијске могућности за велики број тешких болести. Способност дендритских ћелија за одбрану организма од аутоимуних агенаса може бити каналисан и употребљен у лечењу алергија, трансплантацији и аутоимуним болестима попут дијабетеса типа 1, мултипле склерозе и псоријазе. Осим тога, техника развијена од стране Стајнмана, којом је он омогућио да дендритске ћелије могу ефикасно функционисати у епрувети утрла је пут развоју бројних форми дендритских ћелија туморских вакцина за различите врсте рака, од којих су неке сада у клиничким испитивањима.^[9]

Стајнман је боловао од тешке прогресивне малигне болести али је вероватно продужио свој живот терапијом која је била заснована на његовом оригиналном истраживању тврде његови најближи рођаци. Стајнман се „борио” са раком панкреаса последњих 4,5 година живота, а његово здравље се нагло погоршало последњих неколико недеља пред смрт. О томе Линда Стајнман каже;

"Он је користио сопствену имуно терапије за лечење своје болести… Не могу вам рећи како је он то радио јер је превише сложено.. Он је радио са колегама са Универзитета Харвард и Универзитета Џонс Хопкинс у Балтимору на овој врсти терапије. Ми чврсто верујемо да му је терапија коју је он развио помогла — да продужи сопствени живот, јер је рак панкреаса од кога је боловао био у смртоносној форми ".^[7]

Библиографија

Anandasabapathy, N.; Victora, G. D.; Meredith, M.; Feder, R.; Dong, B.; Kluger, C.; Yao, K.; Dustin, M. L.; Nussenzweig, M. C.; Steinman, R. M.; Liu, K. (2011). „Flt3L controls the development of radiosensitive dendritic cells in the meninges and choroid plexus of the steady-state mouse brain”. Journal of Experimental Medicine. 208 (8): 1695—1705. PMC 3149213 . PMID 21788405. doi:10.1084/jem.20102657. 2011 AUG 1;
Maamary, J.; Array, F.; Gao, Q.; García-Sastre, A.; Steinman, R. M.; Palese, P.; Nchinda, G. (2011). „Newcastle Disease Virus Expressing a Dendritic Cell-Targeted HIV Gag Protein Induces a Potent Gag-Specific Immune Response in Mice.”. Journal of Virology. 85 (5): 2235—2246. PMC 3067785 . PMID 21159873. doi:10.1128/JVI.02036-10. 2011 MAR;
Flynn, Barbara J.; Kastenmüller, Kathrin; Wille-Reece, Ulrike; Tomaras, Georgia D.; Alam, Munir; Lindsay, Ross W.; Salazar, Andres M.; Perdiguero, Beatriz; Gomez, Carmen E.; Wagner, Ralf; Esteban, Mariano; Park, Chae G.; Trumpfheller, Christine; Keler, Tibor; Pantaleo, Giuseppe; Steinman, Ralph M.; Seder, Robert (2011). „Immunization with HIV Gag targeted to dendritic cells followed by recombinant New York vaccinia virus induces robust T-cell immunity in nonhuman primates.”. Proceedings of the National Academy of Science. 108 (17): 7131—7136. Bibcode:2011PNAS..108.7131F. PMC 3084061 . PMID 21467219. doi:10.1073/pnas.1103869108 . PROC NAT ACAD SCI USA 2011 APR 26;
Idoyaga, Juliana; Lubkin, Ashira; Fiorese, Christopher; Lahoud, Mireille H.; Caminschi, Irina; Huang, Yaoxing; Rodriguez, Anthony; Clausen, Björn E.; Park, Chae Gyu; Trumpfheller, Christine; Steinman, Ralph M. (2011). „Comparable T helper 1 (Th1) and CD8 T-cell immunity by targeting HIV gag p24 to CD8 dendritic cells within antibodies to Langerin, DEC205, and Clec9A.”. Proceedings of the National Academy of Science. 108 (6): 2384—2389. Bibcode:2011PNAS..108.2384I. PMC 3038758 . PMID 21262813. doi:10.1073/pnas.1019547108 . PROC NAT ACAD SCI USA 2011 FEB 8;
Idoyaga, J.; Steinman, R. M. (2011). „SnapShot: Dendritic Cells”. CELL. 146 (4): 660—186. PMID 21854989. doi:10.1016/j.cell.2011.08.010. 2011 AUG 19;
Sierra-Filardi, E.; Estecha, A.; Samaniego, R.; Fernández-Ruiz, E.; Colmenares, M.; Sánchez-Mateos, P.; Steinman, R. M.; Granelli-Piperno, A.; Corbí, A. L. (2010). „Epitope mapping on the dendritic cell-specific ICAM-3-grabbing non-integrin (DC-SIGN) pathogen-attachment factor”. Mol Immunol. 47 (4): 840—848. PMID 19879650. doi:10.1016/j.molimm.2009.09.036. 2010 JAN;
Tewari, K.; Flynn, B. J.; Boscardin, S. B.; Kastenmueller, K.; Salazar, A. M.; Anderson, C. A.; Soundarapandian, V.; Ahumada, A.; Keler, T.; Hoffman, S. L.; Nussenzweig, M. C.; Steinman, R. M.; Seder, R. A. (2010). „Poly(I:C) is an effective adjuvant for antibody and multi-functional CD4+ T cell responses to Plasmodium falciparum circumsporozoite protein (CSP) and αDEC-CSP in non human primates”. Vaccine. 28 (45): 7256—7266. PMC 3004225 . PMID 20846528. doi:10.1016/j.vaccine.2010.08.098. 2010 OCT 21;
Cheong, C.; Choi, J. H.; Vitale, L.; He, L. Z.; Trumpfheller, C.; Bozzacco, L.; Do, Y.; Nchinda, G.; Park, S. H.; Dandamudi, D. B.; Shrestha, E.; Pack, M.; Lee, H. W.; Keler, T.; Steinman, R. M.; Park, C. G. (2010). „Improved cellular and humoral immune responses in vivo following targeting of HIV Gag to dendritic cells within human anti-human DEC205 monoclonal antibody.”. BLOOD. 116 (19): 3828—3838. PMC 2981538 . PMID 20668230. doi:10.1182/blood-2010-06-288068. 2010 NOV 11;
Cheong, C.; Matos, I.; Choi, J. H.; Schauer, J. D.; Dandamudi, D. B.; Shrestha, E.; Makeyeva, J. A.; Li, X.; Li, P.; Steinman, R. M.; Park, C. G. (2010). „New monoclonal anti-mouse DC-SIGN antibodies reactive with acetone-fixed cells.”. J Immunol Method. 360 (1–2): 66—75. PMC 2924951 . PMID 20558171. doi:10.1016/j.jim.2010.06.006. . 2010 AUG 31.
Steinman, R. M. (2010 AUG). „Some active areas of DC research and their medical potential Preface”. Eur J Immunol. 40 (8): 2085—2088. PMID 20853490. doi:10.1002/eji.201040733. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
Do, Y.; Koh, H.; Park, C. G.; Dudziak, D.; Seo, P.; Mehandru, S.; Choi, J. H.; Cheong, C.; Park, S.; Perlin, D. S.; Powell, B. S.; Steinman, R. M. (2010). „Targeting of LCRV virulence protein from Yersinia pestis to dendritic cells protects mice against pneumonic plague”. Eur J Immunol. 40 (10): 2791—2796. PMID 20812236. doi:10.1002/eji.201040511. 2010 OCT;
Dhodapkar MV, Sznol M, Wang D, Chuang E, Carvajal R, Kluger H, Ramakrishna V, Vitale L, Davis T, Steinman RM, Keler T „Early Development of CDX-1401, a Novel Vaccine Targeting NY-ESO-1 to the Dendritic Cell Receptor DEC-205, in Combination with Toll-Like Receptor (TLR) Agonists”. J Immunother. 33 (8): 895—896. 2010 OCT. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
Cheong, C.; Matos, I.; Choi, J. H.; Dandamudi, D. B.; Shrestha, E.; Longhi, M. P.; Jeffrey, K. L.; Anthony, R. M.; Kluger, C.; Nchinda, G.; Koh, H.; Rodriguez, A.; Idoyaga, J.; Pack, M.; Velinzon, K.; Park, C. G.; Steinman, R. M. (2010). „Microbial Stimulation Fully Differentiates Monocytes to DC-SIGN/CD209(+) Dendritic Cells for Immune T Cell Areas.”. CELL. 143 (3): 416—429. PMC 3150728 . PMID 21029863. doi:10.1016/j.cell.2010.09.039. 2010 OCT 29;
Romani, N.; Thurnher, M.; Idoyaga, J.; Steinman, R. M.; Flacher, V. (2010). „Targeting of antigens to skin dendritic cells: possibilities to enhance vaccine efficacy.”. Immun Cell Biol. 88 (4): 424—430. PMC 2907485 . PMID 20368713. doi:10.1038/icb.2010.39. 2010 MAY-JUN;
Nchinda, G.; Amadu, D.; Trumpfheller, C.; Mizenina, O.; Uberla, K.; Steinman, R. M. (2010). „Dendritic cell targeted HIV gag protein vaccine provides help to a DNA vaccine including mobilization of protective CD8(+) T cells.”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 107 (9): 4281—4286. PMC 2840096 . PMID 20160099. doi:10.1073/pnas.1000621107 . 2010 MAR 2;
Flacher, V.; Tripp, C. H.; Stoitzner, P.; Haid, B.; Ebner, S.; Del Frari, B.; Koch, F.; Park, C. G.; Steinman, R. M.; Idoyaga, J.; Romani, N. (2010). „Epidermal Langerhans Cells Rapidly Capture and Present Antigens from C-Type Lectin-Targeting Antibodies Deposited in the Dermis.”. The Journal of Investigative Dermatology. 130 (3): 755—762. PMC 3140829 . PMID 19890348. doi:10.1038/jid.2009.343. 2010 MAR;
Steinman, R. M.; Idoyaga, J. (2010). „Features of the dendritic cell lineage.”. Immunol Rev. 234 (1): 5—17. PMID 20193008. doi:10.1111/j.0105-2896.2009.00888.x. 2010 MAR;234():5-17
Bozzacco, L.; Trumpfheller, C.; Huang, Y.; Longhi, M. P.; Shimeliovich, I.; Schauer, J. D.; Park, C. G.; Steinman, R. M. (2010). „HIV gag protein is efficiently cross-presented when targeted with an antibody towards the DEC-205 receptor in Flt3 ligand-mobilized murine DC.”. Eur J Immunol. 40 (1): 36—46. PMC 2933266 . PMID 19830741. doi:10.1002/eji.200939748. 2010 JAN;
Tripp CH, Sparber F, Hermans IF, Idoyaga J, Steinman RM, Romani N, Stoitzner P Improvement of intradermal immunization against melanoma. „Improvement of intradermal immunization against melanoma”. Exp Dermatol. 19 (2): 185. 2010 February. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
Brohm, C.; Steinmann, E.; Friesland, M.; Lorenz, I. C.; Patel, A.; Penin, F.; Bartenschlager, R.; Pietschmann, T. (2009). „Characterization of Determinants Important for Hepatitis C Virus p7 Function in Morphogenesis by Using trans-Complementation.”. Journal of Virology. 83 (22): 11682—11693. PMC 2772676 . PMID 19726506. doi:10.1128/JVI.00691-09. 2009 NOV 15;
Hemmi, H.; Idoyaga, J.; Suda, K.; Suda, N.; Kennedy, K.; Noda, M.; Aderem, A.; Steinman, R. M. (2009). „A New Triggering Receptor Expressed on Myeloid Cells (Trem) Family Member, Trem-Like 4, Binds to Dead Cells and Is a DNAX Activation Protein 12-Linked Marker for Subsets of Mouse Macrophages and Dendritic Cells.”. J Immunol. 182 (3): 1278—1286. PMC 2843158 . PMID 19155473. doi:10.4049/jimmunol.182.3.1278. 2009 FEB 1;
Wang, B.; Kuroiwa, J. M.; He, L. Z.; Charalambous, A.; Keler, T.; Steinman, R. M. (2009). „The human cancer antigen mesothelin is more efficiently presented to the mouse immune system when targeted to the DEC-205/CD205 receptor on dendritic cells”. Annals of the New York Academy of Sciences. 1174 (1): 6—17. Bibcode:2009NYASA1174....6W. PMC 2933265 . PMID 19769731. doi:10.1111/j.1749-6632.2009.04933.x. Annals of the New York Academy of Sciences: CANCER VACCINES.
Yamazaki, S.; Steinman, R. M. (2009). „Dendritic cells as controllers of antigen-specific Foxp3+ regulatory T cells”. Journal of Dermatological Science. 54 (2): 69—75. PMC 2680740 . PMID 19286352. doi:10.1016/j.jdermsci.2009.02.001. 2009 MAY;
Choi, J. H.; Do, Y.; Cheong, C.; Koh, H.; Boscardin, S. B.; Oh, Y. S.; Bozzacco, L.; Trumpfheller, C.; Park, C. G.; Steinman, R. M. (2009). „Identification of antigen-presenting dendritic cells in mouse aorta and cardiac valves.”. Journal of Experimental Medicine. 206 (3): 497—505. PMC 2699134 . PMID 19221394. doi:10.1084/jem.20082129. 2009 MAR 16;
Idoyaga, J.; Suda, N.; Suda, K.; Park, C. G.; Steinman, R. M. (2009). „Antibody to Langerin/CD207 localizes large numbers of CD8α+ dendritic cells to the marginal zone of mouse spleen”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 106 (5): 1524—1529. PMC 2635812 . PMID 19168629. doi:10.1073/pnas.0812247106 . 2009 FEB 3;
Breton, G.; Yassine-Diab, B.; Cohn, L.; Boulassel, M. R.; Routy, J. P.; Sékaly, R. P.; Steinman, R. M. (2009). „SiRNA knockdown of PD-L1 and PD-L2 in monocyte-derived dendritic cells only modestly improves proliferative responses to Gag by CD8(+) T cells from HIV-1-infected individuals”. J Clin Immunol. 29 (5): 637—645. PMC 2933267 . PMID 19562472. doi:10.1007/s10875-009-9313-9. 2009 SEP;
Stahl-Hennig, C.; Eisenblätter, M.; Jasny, E.; Rzehak, T.; Tenner-Racz, K.; Trumpfheller, C.; Salazar, A. M.; Uberla, K.; Nieto, K.; Kleinschmidt, J.; Schulte, R.; Gissmann, L.; Müller, M.; Sacher, A.; Racz, P.; Steinman, R. M.; Uguccioni, M.; Ignatius, R. (2009). „Synthetic Double-Stranded RNAs Are Adjuvants for the Induction of T Helper 1 and Humoral Immune Responses to Human Papillomavirus in Rhesus Macaques.”. PLOS Pathog. 5 (4): 195—209. PMC 2660151 . PMID 19360120. doi:10.1371/journal.ppat.1000373 . 2009 APR;
Longhi, M. P.; Trumpfheller, C.; Idoyaga, J.; Caskey, M.; Matos, I.; Kluger, C.; Salazar, A. M.; Colonna, M.; Steinman, R. M. (2009). „Dendritic cells require a systemic type I interferon response to mature and induce CD4(+) Th1 immunity with poly IC as adjuvant.”. Journal of Experimental Medicine. 206 (7): 1589—1602. PMC 2715098 . PMID 19564349. doi:10.1084/jem.20090247. 2009 JUL 6;
Steinman, R. M. (2009). „Some scientific and organizational challenges in cancer immunology”. Annals of the New York Academy of Sciences. 1174 (1): 1—5. Bibcode:2009NYASA1174....1S. PMID 19769730. doi:10.1111/j.1749-6632.2009.05060.x. Непознати параметар |DUPLICATE_pages= игнорисан (помоћ) Annals of the New York Academy of Sciences: CANCER VACCINES.
Mukhopadhaya, A.; Hanafusa, T.; Jarchum, I.; Chen, Y. G.; Iwai, Y.; Serreze, D. V.; Steinman, R. M.; Tarbell, K. V.; Dilorenzo, T. P. (април 2008). „Selective delivery of beta cell antigen to dendritic cells in vivo leads to deletion and tolerance of autoreactive CD8(+) T cells in NOD mice.”. Proc Nat Acad Sci USA. 105 (17): 6374—6379. PMC 2359791 . PMID 18430797. doi:10.1073/pnas.0802644105 .

Референце

^ Steinman RM, Cohn ZA (1973). „Identification of a novel cell type in peripheral lymphoid organs of mice. I. Morphology, quantitation, tissue distribution”. Journal of Experimental Medicine. 137 (5): 1142—62. PMC 2139237 . PMID 4573839. doi:10.1084/jem.137.5.1142. , Приступљено 8. октобар 2011
^ (језик: енглески) „Canadian scientist wins Nobel prize days after death”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2015. г. Приступљено 8. 10. 2011.
^ (језик: енглески)„Bar-Mitzvah of Steinman's brother Mark Charles (Canadian Jewish Review)”. 11. 10. 2023. Архивирано из оригинала 07. 10. 2011. г. Приступљено 8. 10. 2011.
^ (језик: енглески) „Seymour David Steinman”. Приступљено 8. 10. 2011.
^ (језик: енглески) „Canadian Jewish Review: Mark Charles Steinman”. 11. 10. 2023. Архивирано из оригинала 18. 01. 2012. г. Приступљено 8. 10. 2011.
^ (језик: енглески) „ASCB Profile: Ralph M. Steinman” (PDF). Приступљено 8. 10. 2011.
^ ^а ^б (језик: енглески) Aaron Derfel, Canadian scientist wins Nobel prize days after death. „The Montreal Gazette 2011”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2015. г. Приступљено 8. 10. 2011.
^ (језик: енглески) Rockefeller University scientist Ralph Steinman, honored today with Nobel Prize for discovery of dendritic cells, dies at 68. „The Rockefeller University 2011”. Архивирано из оригинала 25. 12. 2018. г. Приступљено 8. 10. 2011.
^ (језик: енглески) Henry G. Kunkel, Ralph M. Steinman (1943—2011)-2011 Nobel Prize in Physiology or Medicine. „The Rockefeller University 2011”. Приступљено 8. 10. 2011.