Официр

Објава рата
Ратно законодавство
Ратне репарације
Демилитаризовано подручје

Конвенционално ратовање
Инвазија
Војни поход
Офанзива
Неконвенционално ратовање
Специјалне јединице
Саботажа
Ваздухопловно ратовање

Вид оружаних снага
Род (војска)
Регрутација
Војна обука
Официри
Подофицири

Официр је припадник армије, ратног ваздухопловства, ратне морнарице или друге униформисане службе (полиција, ватрогасна служба и сл.) који се налази на одређеној одговорној дужности.^[1]

Официрски кадар добија се школовањем ученика средњих школа (под одређеним условима и питомаца средњих војних школа) у војним академијама, а неки профили у службама са факултета из грађанства. Официр може постати и подофицир који редовно или ванредно заврши војну академију или факултет у грађанству.

Историјски, институција официра јавља се у већини армија у XVIII веку. У Србији, након потписивања Једренског мира 1829. године, српска војска је била под патронатом Русије која је услед тога имала и највећи утицај на њу. Малу војску, оформљену у том периоду, организовали су руски активни официри према искуствима и правилима која су важила у руској војсци. Између 1830. и 1835. године формирани су први пешадијски батаљон, коњички ескадрон и топовска батерија, а самим тим јавила се потреба и за српским официрским кадром. Тако је прва група од 12 младића послата у Русију на школовање за официре. Аустрија у то доба није с благонаклоношћу посматрала повећање и јачање војске у кнежевини Србији, посебно када је од 1860. одређени број нижих официра српске националности почео да прелази из аустријске у српску војску, али и други цивили, углавном Славонци, лекари, инжињери, музичари и др. Србија је ова дешавања озваничила Законом о прихватању страних официра 1867. године.

Од тада, па све до данас војске и армије на просторима Србије предводе школовани официри. Хијерархијска официрска звања (чинови) су се мењала али је улога официра остала непромењена.

Бројност

Пропорција официра увелико варира. Подофицири обично чине између осмине и петине модерног особља оружаних снага. У 2013. години официри су сачињава сениорских 17% британских оружаних снага,^[2] и 13,7% француских оружаних снага.^[3] У 2012. години официри су чинили око 18% немачких оружаних снага,^[4] и око 17,2% оружаних снага Сједињених Држава.^[5]

У Војсци Србије

У Војсци Србије официр представља активно војно лице са чином од потпоручника до генерала у Копненој војсци и Ратном ваздухопловству и противваздухопловној одбрани, односно од потпоручника до адмирала у Речној флотили.

Официрски чинови у Војсци Србије:

	Копнена војска (КоВ)	Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана (РВиПВО)	Речна флотила
Генерали и адмирали
	Генерал	Генерал	Адмирал
	Генерал-потпуковник	Генерал-потпуковник	Вице-адмирал
	Генерал-мајор	Генерал-мајор	Контра-адмирал
	Бригадни генерал	Бригадни генерал	Комодор
Виши официрски чинови	Пуковник	Пуковник	Капетан бојног брода
	Потпуковник	Потпуковник	Капетан фрегате
	Мајор	Мајор	Капетан корвете
Нижи официрски чинови	Капетан прве класе Captain First Class	Капетан прве класе Captain First Class	Поручник бојног брода
	Капетан	Капетан	Поручник фрегате
	Поручник	Поручник	Поручник корвете
	Потпоручник	Потпоручник	Потпоручник

Види још

Референце

^ „Oficir | Vojska Srbije”. www.vs.rs. Приступљено 2019-12-18.
^ „UK Armed Forces Annual Personnel Report” (PDF). Ministry of Defence. 1. 4. 2013. Приступљено 25. 12. 2015.
^ „Défense : Jean-Yves Le Drian supprime 580 postes d'officiers de l'armée française en 2013”. La Tribune. Приступљено 2017-08-20.
^ Pike, John. „Germany - Military Personnel”. Globalsecurity.org. Приступљено 2017-08-20.
^ „2012 Demographics Report” (PDF). Militaryonesource.mil. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 04. 2015. г. Приступљено 2017-08-20.

Литература

Oxford Classical Dictionary, 2nd edition, 1996: "strategoi."
Warry, John Gibson (1980), Warfare in the classical world: an illustrated encyclopedia of weapons, warriors, and warfare in the ancient civilisations of Greece and Rome . New York, St. Martin's Press.
„UK Armed Forces Annual Personnel Report” (PDF). Ministry of Defence. 1. 4. 2013. Архивирано (PDF) из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 25. 12. 2015.
„Défense : Jean-Yves Le Drian supprime 580 postes d'officiers de l'armée française en 2013”. La Tribune. 4. 1. 2013. Архивирано из оригинала 30. 6. 2017. г. Приступљено 20. 8. 2017.
„2012 Demographics Report” (PDF). Militaryonesource.mil. Архивирано (PDF) из оригинала 18. 4. 2015. г. Приступљено 20. 8. 2017.
„Population Representation 2004 – Active Component Officers”. Архивирано из оригинала 3. 12. 2009. г. Приступљено 23. 11. 2011.
„Leatherneck: Citadel "Double Dogs"” (PDF). Citadelsanantonio.org. Marine Corps Association. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 8. 2015. г. Приступљено 13. 11. 2015.
„Direct Commission Selected School (DCSS) Program”. Gocoastguard.com/. U. S. Coast Guard. Архивирано из оригинала 18. 11. 2015. г. Приступљено 17. 11. 2015.
„Officer Candidate School (OCS)”. Gocoastguard.com. Архивирано из оригинала 30. 9. 2017. г. Приступљено 20. 8. 2017.
„<meta HTTP-equiv="content-type" content="text/HTML;charset=utf-8"/><meta HTTP-equiv="X-UA-Compatible" content="IE=9"/> Career Development Training at USPHS Commissioned Corps”. Архивирано из оригинала 4. 4. 2020. г. Приступљено 27. 4. 2020.
„Basic Officer Training | Office of Marine and Aviation Operations”. Omao.noaa.gov. Архивирано из оригинала 4. 8. 2020. г. Приступљено 27. 4. 2020.
„DAOD 7000-0, Affidavits and Statutory Declarations”. Canada.ca. 13. 11. 2013. Архивирано из оригинала 20. 7. 2020. г. Приступљено 20. 7. 2020.
„Powers of officers to take affidavits and declarations” (PDF). Gov.uk. Архивирано (PDF) из оригинала 31. 8. 2021. г. Приступљено 4. 3. 2022.
„Who can witness your statutory declaration”. Attorney-General's Department. Архивирано из оригинала 5. 3. 2022. г. Приступљено 5. 3. 2022.
NCOs are 'backbone' of the Army, US Army Public Affairs Office, Fort Monmouth, NJ, 15. 4. 2009, Архивирано из оригинала 17. 10. 2012. г., Приступљено 4. 5. 2009
Fraternization Policy Update Reflects Current Operational Tempo, US Navy Chief of Naval Personnel Diversity Directorate, 26. 5. 2007
Andrade, Tonio (2016), The Gunpowder Age: China, Military Innovation, and the Rise of the West in World History, Princeton University Press, ISBN 978-0-691-13597-7 .
Arnold, Thomas (2001), The Renaissance at War, Cassell & Co, ISBN 978-0-304-35270-8
Liang, Jieming (2006), Chinese Siege Warfare: Mechanical Artillery & Siege Weapons of Antiquity, Singapore, Republic of Singapore: Leong Kit Meng, ISBN 978-981-05-5380-7
Lu, Gwei-Djen (1988), „The Oldest Representation of a Bombard”, Technology and Culture, 29 (3): 594—605, JSTOR 3105275, S2CID 112733319, doi:10.2307/3105275
May, Timothy (2007). The Mongol Art of War. Yardley: Westholme Publishing. Архивирано из оригинала 28. 9. 2007. г.
Needham, Joseph (1971), Science and Civilization in China Volume 4 Part 3, Cambridge At The University Press
Needham, Joseph (1980), Science & Civilisation in China, 5 pt. 4, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-08573-1
Needham, Joseph (1986), Science & Civilisation in China, V:7: The Gunpowder Epic, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-30358-3 .
Nicolle, David (1998). The Mongol Warlords. Brockhampton Press. ISBN 978-1-86019-407-8.
Charles Oman -- The History of the Art of War in the Middle Ages (1898, rev. ed. 1953)
Partington, J. R. (1960), A History of Greek Fire and Gunpowder, Cambridge, UK: W. Heffer & Sons .
Partington, J. R. (1999), A History of Greek Fire and Gunpowder, Baltimore: Johns Hopkins University Press, ISBN 978-0-8018-5954-0
Patrick, John Merton (1961), Artillery and warfare during the thirteenth and fourteenth centuries, 8, (3): of Monograph series, Utah State University Press, ISBN 9780874210262, Приступљено 28. 11. 2011
Purton, Peter (2010), A History of the Late Medieval Siege, 1200–1500, Boydell Press, ISBN 978-1-84383-449-6