Драшков рабош (лист)

Драшков рабош је српски сатирични „Лист за сваког“ који је излазио од 15. октобра 1883. до 28. септембра 1887. године ^[1] у Сплиту (Спљету).^[2]

Драшков рабош је први политичко-сатирични лист који су издавали Срби у Сплиту. Лист је био борбен и излагао сатири догађаје и људе у Далмацији и Хрватској, као и политичке противнике у Србији и у Црној Гори.^{[3] [4]}

Драшков рабош је нагињао радикалима и због тога је нападао Напредну и Либералну странку. Сматра се да је и сам кнез Никола Петровић материјално помагао овај лист. Везаност за династију Петровића види се и по томе што су сарадници листа користили за псеудониме имена из Његошевог „Горског вијенца“. На пример, Метличић је био познат као „Војвода Драшко“.^{[5] [2]}

Лист је подржавао и династију Карађорђевића из Србије. Метличић и његови сарадници су се залагали за српство и ћирилицу. Због тога је лист често био забрањиван, а угашен је због „велеиздајничког процеса“.^[2]

Уредник Јово Метличић је гајио симпатије и према Русији. У листу је штампао „Курс руског језика“ због чега је редакција била оптужена и изведена пред суд, али су уредници на крају били ослобођени. Метличић је 1891. године заувек отишао у Русију.^[3]

Лист је излазио сваке прве и треће среде у месецу.

Лист је био димензија 47X30cm.

Насловну карикатуру свог листа Метличић је објављивао у две варијанте: на цртежу текст је био исписан и латиницом и ћирилицом. Поред главе листа, Драшков рабош је од 4. марта 1885. године штампан ћирилицом. Ћирилична слова су набављена захваљујући прилозима Срба трговаца из Далмације.^[2]

Од укупно 130 бројева, колико је изашло само је почетних 34 штампано латиницом.^[6]

• Досетке
• Шале
• Анегдоте

Лист није доносио илустрације, али је био богат афоризмима. Посебно су били занимљиви афоризми они у којима је јунак био краљ Милан Обреновић:

Мрвице

Мудреке гласовитијех људи

Питања и одговори

Сплит, октобар 1883 - октобар 1887.^[7]

Лист је штампан у Штампарији Рушо и Марић.

Власник, издавач и одговорни уредник је био Иво Метличић, Србин католик из Каштела. ^[1] Сем Метличића лист је уређивао и Викентије Бутиер. Замењивао га је док је овај боравио у Русији 1887. године. Лист је уређивао и Кажимир Л. Лукетић.

Сарадник Драшковог рабоша је био и Јован Јовановић Змај.

Лујо Бакотић је записао да је 1883. почео у Сплиту излазити литерарно политички српски лист Драшков Рабош, који су уређивали Срби католици. Крајем октобра 1887. године, на интервенцију босанске владе и по наредби Министарства унутрашњих послова, аустријска власт је ухапсила власника, Јову - Иву Метличића и уредника Викентија Бутијера. Ухапшени су због неких старијих чланака, које је цензура пропустила. Државни одветник је против њих подигао оптужницу 6. маја 1888. године за злочин велеиздаје. Оптуживни су и за објављивање руског превода Драгишићеве песме У бој!, иако је та песма писана против Турака. Сви поротници су били Хрвати. Државни тужилац Италијан Чезаре де Пелегрини је инсистирао да лист својим чланцима вређа католичку цркву и осећаје католика у Далмацији. После 6 дана расправе поротници су једногласно рекли не и оптужница је одбачена. Бакотић је поротнике хвалио као праве Хрвате, слободне од клерикалне тесногрудности и црно-жуте аустријанштине. Млади правници који су били приправнции суду у Сплиту су јавно, писмено изјавили своје симпатије главном браниоцу оптуженика др Игњату Бакотићу и његовим брањеницима. После неколико дана сви су отпуштени из службе. ^[8] Иако су власник и уредник листа ослобођени, њихово претходно утамничење је оставило видне последице на здравље обојице. ^[1]

• Бакотић, Лујо (1991). Срби у Далмацији од пада Млетачке републике до уједињења. Добра вест, Нови Сад. 
• Тоља, Никола (2011). Дубровачки Срби католици, истине и заблуде.