Дајаци

Дајаци
	Младић и девојка Ибани (Приморски Дајаци) у народној ношњи
Укупна популација
	6.300.000
Региони са значајном популацијом
Индонезија	3.219.626
Западни Калимантан	1.531.989
Централни Калимантан	1.029.182
Источни Калимантан	351.437
Јужни Калимантан	80.708
Џакарта	45.385
Западна Јава	45.233
Јужни Сулавеси	29.254
Бантен	20.028
Источна Јава	14.741
Јужна Суматра	11.329
Малезија	3.138.788
Саравак	1.835.900
Сабах	1.302.888
Брунеј	30.000
Језици
	Ширесеверноборнејски језици и ширебаритски језици
Религија
	хришћанство (већина), анимизам (народна веровања), хиндуизам и ислам (мањина)
Сродне етничке групе
	остали аустронежански народи

Дајаци је заједнички назив немалајског и немуслиманског дела староседелачких народа Борнеа, који највећим делом насељава брда и обале река у средњем и јужном делу унутрашњости острва, док Малајци насељавају приморје.^[3] Говоре различитим језицима, који спадају у две гране малајско-полинежанских језика (хипотетичку) ширесеверноборнејску и ширебаритску. Свака етничка група има своје обичаје, земљу и културу, али постоје и неке заједничке одлике које су лако уочљиве. Дајаци су донедавно већином били анимисти, али је од 19. века дошло до масовног преласка у хришћанство, а један број их је примио ислам.^[4] Иако су већином прихватили хришћанство (протестантизам и католичанство) и у мањој мери ислам, Дајаци и данас негују традиционална анимистичка веровања.^[5]

Класификација

Термин Дајаци су користили Европљани да би разликовали немалајско и немуслиманско становништво средњег и јужног Борнеа од Малајаца. Постоји 7 основних група Дајака, груписаних према језику којим говоре:

1. Нгаџуи
2. От Дануми (укљ. Баритске Дусуне (Лавангане и Мањане))
3. Апо Кајани

3.1. Кајани

3.2. Бахауи

3.3. Кењаи

4. Ибани или Приморски Дајаци
5. Бидајуи или Копнени Дајаци, Клемантани (већи број народа)
6. Кадазан-Дусуни (Кадазани, Дусуни и Мурути)
7. Пунани

Списак горенаведених основних група Дајака (према Тилику Ривуту) незнатно је измењен на „Првом Међународном Конгресу Дајака” 2017, тако да списак основних група Дајака изгледа мало другачије: 1. Нгаџу-От Данум, 2. Апо Кајан-Кења, 3. Ибан, 4. Клемантан, 5. Кадазан-Дусун и 6. Пунан.

Наведене основне групе Дајака даље се деле на велики број народа и племена.

Језици

Дајаци не говоре једним језиком,^[6] већ њихови језици спадају у две гране малајско-полинежанских језика ширебаритску и (хипотетичку) ширесеверноборнејску (укљ. кајанскомуричке, северносаравачке, ибанскомалајске, копненодајачке, сабашке и средњосаравачке језике).^[7]^[8] Већина Дајака поред матерњег језика говори и службени језик земље у којој живи малајски или индонежански.

Већина борнејских језика није у употреби нигде ван Борнеа. Процењује се да је на острву у употеби око 170 језика и дијалеката, а неки од њих имају само неколико стотина говорника, због чега је велики део њих у опасности од нестанка.

Референце

^ Kewarganegaraan, Suku Bangsa, Agama dan Bahasa Sehari-hari Penduduk Indonesia Hasil Sensus Penduduk 2010 [Citizenship, Ethnicity, Religion and Language Everyday, Indonesian Population Census 2010] (на језику: Indonesian). Indonesian Central Bureau of Statistics. 2011. ISBN 978-979-064-417-5.
^ „East & Southeast Asia: Brunei”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала 12. 06. 2007. г. Приступљено 3. 12. 2016.
^ „Report for ISO 639 code: day”. Ethnologue: Countries of the World. Архивирано из оригинала 1. 10. 2007. г.
^ Chalmers, Ian (2006). „The Dynamics of Conversion: the Islamisation of the Dayak peoples of Central Kalimantan” (PDF). Asian Studies Association of Australia. Архивирано из оригинала (PDF) 7. 3. 2014. г. Приступљено 3. 12. 2016.
^ Belford, Aubrey (25. 9. 2011). „Borneo Tribe Practices Its Own Kind of Hinduism”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 18. 4. 2019.
^ Avé, J. B. (1972). „Kalimantan Dyaks”. Ур.: LeBar, Frank M. Ethnic Groups of Insular Southeast Asia, Volume 1: Indonesia, Andaman Islands, and Madagascar. New Haven: Human Relations Area Files Press. стр. 185—187. ISBN 978-0-87536-403-2.
^ Adelaar, K. Alexander (1995). Bellwood, Peter; Fox. James J.; Tryon, Darrell, ур. „Borneo as a cross-roads for comparative Austronesian linguistics” (PDF). The Austronesians: Historical and Comparative Perspectives (online изд.). Canberra, Australia: Department of Anthropology, The Australian National University: 81—102. ISBN 978-1-920942-85-4. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 6. 2014. г. Приступљено 29. 6. 2014.
^ See the language list at „Borneo Languages: Languages of Kalimantan, Indonesia and East Malaysia”. Royal Netherlands Institute of Southeast Asian and Caribbean Studies, Koninklijk Instituut voor Taal-, Land- en Volkenkunde (KITLV). Архивирано из оригинала 9. 2. 2012. г.