Боровница
Боровница или црна боровница, боровинка, боровњача, црна јагода, брусница и мрча (лат. Vaccinium myrtillus)[1] је жбунаста биљка[2] из породице вресова (Ericaceae).[3] Научни назив је изведен од латинских речи bacca = бобица и myrtus (деминутив myrtillus) по сличности листова са биљком миртом. Опис биљкеЖбунаста биљка висине до 50 cm са густим и танким гранчицама изразито оштрих углова и зелене, сјајне коре. Листови су округласто јајасти, а на врху шиљати и без длака, голи. Обод лиске је фино тестерасто усечен, а лисне дршке су веома кратке. Цветови су висећи на кратким дршкама и појединачни. Круница лоптаста зеленобеле до зеленкастоцрвене боје дужине 4-7 mm и изграђена од 5 режњића. Плод је сјајна бобица плавоцрне боје и благо накиселог укуса, која сазрева од јула до септембра. У њој се налази велики број семена. Станиште и распрострањеностПогодно тло за раст боровнице је кисело и умереновлажно земљиште, а на вишим надморским висинама је планинска црница. Расте у зони листопадних, букових шума и изнад ње на свежим земљиштима. Значајна је њена улога на планинским чистинама и субалпским ацидофилним заједницама где обраста велике површине. Чест је становник многих планинских масива. Хемијски састав боровницеКао боровница се користи зрео плод (Myrtilli fructus) и лист (M. folium). Хемијски састав плодова је:
Листови боровнице су прави извор минерала (калијум, натријум, манган, хром, гвожђе, бакар и др.), витамина Ц, органских киселина, а садрже и сапонине, шећер (до 18%), танинe и др. Лековито дејство и употребаПлодови боровнице имају примену како у народној тако и у службеној медицини.[4] Благотворно су средство као превентива или терапија код авитаминозе или хиповитаминозе, као и за лечење неинфективног пролива код деце. Важно је и њихово дијететско деловање. Плодове је најбоље користити у свежем стању или као сок. Осим сока од њих се могу правити укусни и квалитетни сирупи, џемови, компоти и др. само што се кувањем губи витамин Ц. Листови имају дејство кардиотоника, диуретика, холерика и адстригенса. Користе се као састојак биљних мешавина за лечење шећерне болести II степена као и код поремећаја дигестивног тракта. При дуготрајној употреби листова боровнице или ако дође до предозирања јавља се хронично тровање па се због тога самомедикација не препоручује. ЗанимљивостиУ албанском језику (алб. boronica) је сличан, словенски, назив за боровницу. Галерија
Види јошРеференце
Литература
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
