Prva normalna formaPrva normalna forma je normalna forma koja se upotrebljava u postupku normalizacije baze podataka.[1] Prvi put definirana je 1971. u radu Edgara F. Codda i tiče se svođenja neatomskih vrednosti atributa na atomske.[2] DefinicijaŠema relacije je u prvoj normalnoj formi ako je svaki njen atribut skalarnog domena.[1] To znači da domen atributa mora sadržati samo atomske (proste, nedeljive) vrednosti i da vrednost svakog atributa u torci (n-torka, red u relaciji) mora biti jedna vrednost domena tog atributa,[3] tj. da elementi nisu skupovi.[2] Nijedna vrednost atributa u relaciji koja je u prvoj normalnoj formi ne može biti skup ili torka ili njihova kombinacija. Proces svođenja šeme na prvu normalnu formu jeste normalizacija i može se formalno opisati kao transformacija R(X(Y)) -> R1(X,Y), gde su R početna, a R1 krajnja relacija, dok se pod Y podrazmeva skup atributa koji se zajedno ponavljaju, a X svi ostali atributi.[1] PrimeriNeka je data sledeća relacija:[3]
Tu je OBroj primarni ključ relacije. OLokacije sadrži skup naziva svih lokacija u kojima se primerak odseka nalazi. Na primer, u OLokacije stoji {Bellaire, Sugarland, Houston}. Budući da to nije atomska vrednost, relacija nije u prvoj normalnoj formi. To se može razrešiti tako što će se OBroj i OLokacije zajedno proglasiti za primarni ključ, a OLokacije će sadržati samo jednu lokaciju po polju.[3] Neka je data sledeća relacija:[1]
gde je SifN primarni ključ, a skup zavisnosti F = {SifN → (SifA,Koji); SifN,SifA → Koji}. Za polje relacije postoji uređeni par atributa, te ova relacija nije u prvoj normalnoj formi. To se može razrešiti na isti način kao i u prethodnom primeru. Budući da SifN i SifA zajedno određuju atribut KOJI tog uređenog para, a SifA je deo tog para, tada se SifN,SifA može proglasiti za primarni ključ, čime se početna relacija svodi na:
sa spomenutim primarnim ključem.[1] Reference
Literatura
|
