Prolaktin

Prolaktin
	; PDB rendering based on 1n9d.
Dostupne strukture
	1n9d, 3d48, 1rw5
Identifikatori
Simbol	PRL
Vanjski ID	OMIM: 176760 MGI: 97762 HomoloGene: 732 GeneCards: PRL Gene
Ontologija gena
Molekularna funkcija	• vezivanje za prolaktinski receptor • hormonska aktivnost
Celularna komponenta	• sekretorne granule • ekstracelularni region
Biološki proces	• laktacija • STAT proteinska nuklearna translokacija • regulacija JAK-STAT kaskade • trudnoća • regulacija rasta multićelijskih organizama • prenos signala vezan za receptore na ćelijskoj površini • pozitivna regulacija JAK-STAT kaskade • ćelijska proliferacija • pozitivna regulacija ćelijske proliferacije • razvoj mlečne žlezde
Ortolozi

edit

Prolaktin, (PRL), ili luteotropni hormon (LTH) je protein koji je kod ljudi kodiran PRL genom.^[1]

Prolaktin je peptidni hormon koji je otkrio Henri Friesen. On je prvenstveno vezan sa laktaciju. U toku dojenja, čin detetovog sisanja bradavica podstiče proizvodnju oksitocina, što stimuliše refleks otpuštanja mleka,^[2] čime se dojka puni mlekom putem procesa laktogeneza, u pripremi za sledeći obrok.

Hipofizno izlučivanje prolaktina je regulisano neuroendokrinim neuronima u hipotalamusu, najvažniji od kojih su neurosekretorni TIDA neuroni arkuatnog jezgra (latinski: nucleus arcuatus hypothalami). Oni izlučuju dopamin koji dejstvuje na dopaminske receptore D2 laktotrofa, izazivajući inhibiciju sekrecije prolaktina. Tireotropin oslobađajući hormon stimuliše oslobađanje prolaktina.

Vazoaktivni intestinalni peptid i histidin izoleucin peptid pomažu u regulaciji prolaktinske sekrecije kod ljudi. Funkcije tih hormona kod ptica mogu da budu veoma različite.^[3]

Prolaktin se ponekad klasifikuje kao gonadotropin.^[4] Kod ljudi on ima slab luteotropni efekat, dok je njegov učinak suzbijanja klasičnih gonadotropnih hormona važniji.^[5]

Struktura

Struktura prolaktina je slična hormonu rasta i posteljičnom laktogenu. Molekul je stabilizovan sa tri disulfidna mosta. Znatna heterogenost molekula je poznata, tako da biotestovi i imunotestovi mogu da proizvedu veoma različite rezultate usled različite glikozilacije, fosforilacije, sulfacije, kao i degradacije. Ne-glikozilovana forma prolaktina je dominantna forma. Ona se izlučuje iz hipofiza.

Povezano

Reference

↑ Evans AM, Petersen JW, Sekhon GS, DeMars R (May 1989). „Mapping of prolactin and tumor necrosis factor-beta genes on human chromosome 6p using lymphoblastoid cell deletion mutants”. Somat. Cell Mol. Genet. 15 (3): 203-13. DOI:10.1007/BF01534871. PMID 2567059.
↑ Bartholomew, Edwin F.; Martini, Frederic; Ober, William B. (2007). Essentials of anatomy & physiology. San Francisco: Pearson/Benjamin Cummings. str. 340. ISBN 978-0-8053-7303-5.
↑ Kulick R, Chaiseha Y, Kang S, Rozenboim I, El Halawani M (2005). „The relative importance of vasoactive intestinal peptide and peptide histidine isoleucine as physiological regulators of prolactin in the domestic turkey”. Gen Comp Endocrinol 142 (3): 267-73. DOI:10.1016/j.ygcen.2004.12.024. PMID 15935152.
↑ Marieb, E.N. and Hoehn, K. (2006). Human Physiology & Anatomy. 7th ed. London: Benjamin Cummings. pp. 605
↑ „MESH entry on Gonadotropins”.

Literatura

Bartholomew, Edwin F.; Martini, Frederic; Ober, William B. (2007). Essentials of anatomy & physiology. San Francisco: Pearson/Benjamin Cummings. str. 340. ISBN 978-0-8053-7303-5.