Derviš i smrt Za istoimeni igrani film, vidite članak Derviš i smrt (film).
Derviš i smrt je najuspešniji roman jugoslovenskog pisca Meše Selimovića, objavljen 1966. godine.[1] Delo je žanrovski okarakterisano kao poetsko-psihološki i refleksivno-filozofski roman. RadnjaAhmed Nurudin je poštovani derviš u islamskom manastiru u Bosni tokom 18. veka. On počinje priču kao zapis o sebi, iz želje da ostavi nešto za sobom. Piše o svom bratu, Harunu, koji je zatvoren u tvrđavi. Nurudin odlazi kod kadije s nadom da će razgovarati o svom bratu, ali pričaju o kadijinom bratu Hasanu. Đurđevdan je i svi slave praznik sem Nurudina. Jedno veče dolazi begunac od vlasti, Ishak. Derviš ga krije i poistovećuje ga sa svojim bratom. Derviš priča Mula Jusufu o beguncu, ali kada Jusuf pozove policiju, vide da je Ishak već pobegao. Dolazi Ahmedov i Harunov otac kako bi posetio sina u zatvoru. Kasnije Ahmed sreće Hasana i priča mu zbog čega je njegov brat zatvoren. Harun je radio kao pisar i došao je do dokumenata u kojima je saznao previše, zbog čega je uhapšen. Hasan predlaže Nurudinu da odu do tvrđave i pomognu Hasanu da pobegne, ali derviš odbija jer veruje u pravdu i misli da će ga vlast osloboditi. Dok se Nurudin šeta sretne čoveka koji mu je zapreti da prestane da pokušava da oslobodi brata. Vraća se u tekiju i od Hafiz Muhameda saznaje da su Haruna ubili u zatvoru pre tri dana. Nurudin pada u očaj i odaje počast bratu posle molitve u džamiji. Dok se šeta, napadaju ga četiri muškarca i odvode ga u zatvor. Zatočen je deset dana. On tamo počinje da ludi, pričinjava mu se Ishak sa kojim misli da priča. Nakon desetog dana biva pušten iz zatvora. Na početku drugog dela romana Nurudin priča kako je upoznao Mulu Jusufa. Jusufova majka je bila prostitutka i, dok je Ahmed bio u vojsci, ubili su je vojnici zbog njenih odnosa sa neprijateljskim vojnikom. On se sažalio na malog Jusufa i poveo ga sa sobom u tekiju. Razgovara sa Hasanom i Hafizom Muhamedom o Jusufu. Muhamed mu govori da je viđao Mula Jusufa oko kadijine kuće. Derviš shvata da je upravo Jusuf izdao Haruna i da je zbog njega on završio u zatvoru. Mula Jusuf se kaje i traži oproštaj, a potom pokuša i da izvrši samoubistvo. Derviš odlazi u tvrđavu i nosi zatvorenicima hranu. Dozvoljeno mu je da sahrani brata. Nurudin piše dosta o Hasanu i njegovom životu, kako se školovao i nesrećno zaljubio u udatu ženu. Dešava se revolucija i prethodni kadija biva ubijen. Ahmed postaje novi kadija. Primoran je da naredi Hasanovo hapšenje, ali Hasan beži i svi misle da je Nurudin imao veze sa tim. Na kraju romana on sreće jednog momka i shvata da je njegova majka bila njegova prva ljubav. Njeni roditelji im nisu dozvolili da se uzmu. Nurudin je upravo zbog te nesrećno završene ljubavi postao derviš. O deluRoman je pisan u razdoblju od četiri godine (1962-1966) u piščevom poodmaklom dobu. Inspirisan je tragičnom smrću njegovog starijeg brata Šefkije Selimovića.[2] Objavljen je 1966. godine od strane izdavačke kuće Svjetlost iz Sarajeva[3] i doživeo je veliki uspeh u okvirima čitalačke javnosti tadašnje Jugoslavije. Roman je Selimoviću doneo mnogobrojne najviše jugoslavenske nagrade, između ostalih Njegoševu, Goranovu i NIN-ovu nagradu.[4] Kasnije je Selimović izdao svojevrsni produžetak ovog dela u obliku romana Tvrđava (1970). Prema rezimeu na koricama 2. izdanja BIGZ-a (Beograd, 1986):
Kritike romanaMiloš I. Bandić (Politika):
Vuk Krnjević (Borba):
EkranizacijeRoman je doživeo ekranizaciju 1972. godine, u režiji Save Mrmaka i sa Zoranom Radmilovićem u glavnoj ulozi, u obliku istoimene TV drame.[7] Godine 1974. snimljen je i film Derviš i smrt u režiji Zdravka Velimirovića, sa Vojom Mirićem u glavnoj, i Batom Živojinovićem, Borisom Dvornikom, Pavlom Vuisićem, Abdurrahmanom Šaljom, Farukom Begollijem i drugima u sporednim ulogama.[8] Izvori
Vanjske veze
|
||||||||||||||||||||||||||
